Knjiga "Glorious Exploits"- biser od priče iz antičke istorije, trijumf kulture i moderni glasovi
Kakva priča iz antike! Ako pomislite da je too good to be true, istorija će vas opovrgnuti i to je najbolje od svega.
Imam da vam preporučim jednu lepu priču iz daleke prošlosti koja vraća nadu u čovečanstvo i koja je pravo osveženje kad je u pitanju interpretacija tema iz antičke istorije (kad je u pitanju fikcija). Posebna poslastica za kolege istoričare i ljubitelje antike.
Autor ovog romana “Glorious Exploits”, mlađi irski pisac Ferdia Lenon, smestio je svoju priču u 412. godinu pre nove ere na Siciliju u Sirakuzu u vreme nakon kraha atinske Sicilijanske ekspedicije tokom Peloponeskog rata.
Nakon poraza Atinjana i njihovog povlačenja sa Sicilije, deo atinskih vojnika je ostao zarobljen i bačen da umre u kamenolomima/rudnicima pored Sirakuze. Lenon je za glavne likove svoje priče izabrao dva mlada Sirakužanina, nezaposlena keramičara, od kojih je jedan veliki zaljubljenik u grčku književnosti i naročito Euripidova dela. Njih dvojica stalno posećuju atinske zarobljenike u tom kamenolomu, koji iz dana u dan kopne i umiru, ali od kojih dosta njih zna da recituje stihove grčkih tragičara i drugih grčkih pisaca. Ova dva momka odlučuju da naprave sa njima predstavu po Euripidovim tragedijama Medeja i Trojanske žene.
Ništa vam više neću reći.
Sigurno jedna od najbolje napisanih knjiga koju sam pročitala ove godine. Naravno da sam malo pristrasna kad je tema u pitanju, jer je u pitanju antička istorija, ali priča koju je odabrao da ispriča je genijalno izabrana. Bukvalno biser!
Ferdia Lenon je dugo radio na ovom romanu i važno mi je da odmah kažem da je autor klasičar i da stoga odlično poznaje grčku književnost i vreme o kome piše.
Ovo je priča o tome kako pisana reč može spasiti živote. O trijumfu kulture u strašnim vremenima. O moći i lepoti koju priče izazivaju u nama, povezuju nas i vraćaju u život. Priča pogađa posebno sada kada se toliko toga dešava oko nas, u zemlji i svetu (način na koji piše o posleratnom periodu i pogođenim stranama). Zagrejaće vam srce, rastužiti vas, ali i nasmejati.
Likovi su jako zanimljivi i slojeviti, kako glavni tako i sporedni. Videćete već ako budete čitali. Još da pomenem dijaloge koji su nešto što ne biste očekivali, jer likovi u romanu govore žargonom kao moderni Irci. Mene bi moguće to odbijalo da sam znala ranije, ali je on odlično to uradio i time približio dodatno priču nama modernim čitaocima, ali na sasvim suptilan način.
Za kraj ću vam reći zašto sam se najviše oduševila ovom knjigom. Kada sam počela da je čitam, pomislila sam koliko mi se dopada ideja i kuda sve to ide i u jednom kratkom trenu mi se učinilo poznatim kroz izmaglicu, ali kao nemoguće i samo se samo prepustila priči.
Kad sam je završila i potražila neki intervju sa autorom, onda ga čujem kako kaže da je priča zasnovana na (istinitoj) priči koja je zabeležena kod Plutarha (grčkog istoričara, biografa i filozofa iz I i II veka nove ere, nama istoričarima jako dobro poznat) u Nikijinoj biografiji kad pominje te Atinjane koji su ostali zarobljeni na Siciliji i šta se desilo sa njima- kako ih je Euripid spasio. Onda se setim. Detalj iz tog rata koji sam potpuno zaboravila.
Koliko sam se tek tada obradovala! Zahvalna sam Ferdiji što je izvukao ovu priču i napisao knjigu. Padam u iskušenje da vam ovde prenesem Plutarhove reči, ali ću se obuzdati i ostaviti vas da uživate u Lenonovoj verziji priči (tj. zamišljene pozadine te priče).
Ja sam odmah izvadila Plutarhove biografije da potražim taj deo i zapisala sebi belešku da ponovo čitam pomenute Euripidove drame ovog leta. Taman mi idu na listu klasika koje čitam ove godine.
Velika preporuka od mene. Ne samo da je too good to be true, već je istinito.
Čitajte više klasike. Ustvari šta god vam raduje srce.
Javite mi obavezno ako ste je čitali ili nameravate.
S ljubavlju,
Delorija